Kapitalno delo Osvalda Špenglera objavljeno posle Prvog svetskog rata, sa novom stručnom redakcijom prevoda Vladimira Vujića, štampano u dva toma, predstavlja jedno od najznačajnijih dela iz oblasti filozofije istorije. Uvek aktuelno...

...Opisao sam vam što sam mogao vernije oblik one države koju ja stvarno smatram ne samo najboljom, već i jedinom koja se s pravom može nazvati istinskom državnom zajednicom. Svuda se, inače, govori o opštem dobru, a u stvari svako misli samo na svoju privatnu korist. (Tomas Mor)

Razmatranja predstavljaju jedan od prvih pokušaja da se istorijska dešavanja pojme filozofski. Analitičko-deskriptivnim metodom, Monteskje je pokušao da na primeru Rimljana pokaže kako povesno kretanje nije rezultat delovanja nekih nedokučivih sila ili božanske providnosti, kako uspon i propast država počivaju na zakonitosti koja se može – u duhu prosvetiteljstva – umom priniknuti. Tako razlozi veličine Rimljana leže u njihovom rodoljublju, vojnoj veštini i disciplini, republikanskim institucijama, poštovanju dobrih zakona, ograničenoj teritoriji, a razlozi njihove propasti u preteranim osvajanjima koja su ih učinila svetskom silom, ukidanju republikanskog uređenja i uvođenju carstva, korupciji i preteranoj raskoši, nepravednoj raspodeli zemljišnih poseda, prihvatanju varvara za prave rimske građane i verskim sporovima u Vizantiji. – Dakle, povesno kretanje se odlikuje zakonitošću koja proizilazi iz posve prirodnih i društvenih faktora. Utvrđivanje te zakonitosti zadatak je filozofije istorije kao i filozofije države i prava.

Prosvetiteljska teza da zdrav razum treba da bude jedini kriterijum u prosuđivanju svih stvari i u određivanju smernica našeg delovanja, odredila je Volterov život i rad. Najveći protivnik zdravog razuma je crkva. Crkvene dogme ne mogu da izdrže sud zdravog razuma. One se zasnivaju na prevarama sveštenstva, predrasudama, sujeverju, lakomislenosti i neznanju ljudi. Zbog toga je ljude potrebno prosvetiti naukom i umom. Jedino na taj način ce se smanjiti moć crkve u javnom životu, ali i njena vlast na području duhovnosti. U toj borbi posebno mesto zauzima borba protiv fanatizma i isključivosti crkvene ideologije. U tom cilju Volter se nije zadržao samo na teorijskom nivou, preduzeo je i nekoliko konkretnih poduhvata u borbi za spasavanje zrtava fanatizma. Najpoznatiji od njih je Rasprava o toleranciji (1763). Volter nije mogao da ne reaguje na pogubljenje protestanta Žana Kalasa koji je bio osuđen na smrt jer je navodno ubio sopstvenog sina zato što je ovaj nameravao da pređe u katolike. Volter je u Raspravi ubedljivo pokazao netolerantnost svih crkvenih ideologija koja za posledicu uvek ima okrutan fanatizam.

Persijska pisma su jedno od najznačajnijih i najzanimljivijih dela francuske književnosti. Na prvi pogled , to je lepo komponovan roman u pismima, sa dosta istočnjackog kolorita, napisan sjajnim stilom, pun izvanrednih opisa prirode, situacija i karaktera, prožet istinskim čovekoljubljem, dubokom misaonošću i pravom francuskom duhovitošću … U samoj stvari, to je prva politička i socijalna satira u francuskoj književnosti, i u tome je Monteskjeov veliki književno-istorijski značaj.