O Don Kihotu napisano je pregršt studija i knjiga, pre svega na španskom, ali i na drugim jezicima. Svojim slikarskim impresionizmom, kao i dubokim poniranjem u atmosferu La Manče, Asorinov putopis Stazama Don Kihota otvara nam jedan novi ugao u sagledavanju iracionalnog i fantastičnog, prostora „među javom i med snom” u Don Kihotu.

Godine 1805. špansko-francuska flota sukobila se sa engleskom mornaricom pod komandom admirala Nelsona kod rta Trafalgar. Šezdeset godina kasnije, Benito Peres Galdos rekonstruiše ovu bitku u prvoj od Nacionalnih epizoda, ciklusu romana o Španiji devetnaestog veka. Da bi nam preneo šta se dogodilo kod Trafalgara, pisac govori kroz usta starog Gabrijela Araselija, koji je kao tek stasali dečak učestvovao u bici. Od samog početka uvučeni smo u ovu uzbudljivu pustolovinu, da bi nas na kraju Araselijeva sudbina ostavila zatečene i setne. Učestvujući u bici, Araseli shvata da rat nije pozornica nezaboravnih junačkih poduhvata, već užas bez smisla koji se po svaku cenu mora izbeći.

Embrouz Gvinet Birs, čija se miozantropija može meriti samo sa Sviftovom, video je stvari kakve jesu, a ne kakve bi trebalo da budu ... Đavolov rečnik je nastajao 36 godina, od 1875. do 1911, i objavljivan je u novinama u San Francisku. Novo srpsko izdanje ovog neobičnog satiričnog rečnika dopunjeno je sa oko tri stotine ranije neprevedenih definicija i stotinak napomena.

Neprevaziđeni gotski roman autorke koja je nezasluženo ostala u senci svog mnogo poznatijeg muža Persija B. Šelija. To nije priča o čudovištu Frankenštajnu iz holivudskih filmova, već priča o jednom čoveku, dr Viktoru Frankenštajnu, briljantnom naučniku sa opsesijom da preuzme na sebe ulogu Boga i sam stvori živo biće. Roman prati stradanje nesrećne kreature koja se u početku trudi da bude nalik na pravog čoveka i traži ljubav i razumevanje. Ali, zbog njegove ružnoće i nakaznosti, svi beže od njega. On postaje strašno čudovište koje kreće da se sveti svom tvorcu... Ko je istinsko čudovište, neodgovorni tvorac ili njegova tvorevina, pitanje je koje Meri Šeli postavlja svakome od nas.

U središtu dešavanja ovog romana je mladi Aleksandar, koji je u plesu i zavodljivosti igre prepoznao tajnu svojih uverenja. Za njega je ples igra duha, jedinstvena lepota, umetnost, sam život, on igrom hoće da pokori svet. Autorka nam poetično i lirski priča o ovom mladiću iz Srbije, o njegovom osvajanju čuvenog pariskog kabarea, o životu u njemu i dekadentnim pariskim kvartovima i ulicama, ali i o mladićevom burnom unutrašnjem životu koji ga večito goni da ide dalje u potrazi za samoostvarenjem.